Ognjen Spahić

Pod oba sunca

Olivera Mitić

"Pod oba sunca" je književni ekvivalent onoga kad za nekog kažete da ima lepe crte lica, samo pogrešno raspoređene. U svom romanu Spahić stvarno ima dobru priču, jedino što ona nekako ostaje zakopana time što ti kvalitetni elementi nisu strukturno kako treba razmešteni. Umesto da pogađa pravo u centar, čini mi se da ga malčice maši time što u prvoj polovini toliko landara.

U idealnom svetu, ova knjiga bi grafički imala formu: 4, 3, 2, 1.
 
No, u ovom realnom, to je više 3, 3, 3, 4, 3, 2, 1 ili već nešto slično, što je stvarno prava šteta kad malo o tome razmislim. 

U svakom slučaju, iako je ovo za mene neka dosta jaka trojka (ili 3,75🌟 ako ćemo da budemo precizni), ne mogu da kažem da mi ovaj crnogorski autor nije privukao pažnju. Bacila sam oko i na "Hansenovu djecu", pa se nadam da će mi ta za nijansu više leći. Sačekaće, verovatno, Sajam knjiga, ali needless to say, čitaćemo se još.

PS. Ako iko uspe da me ubedi da Nevena nije autorova seksualna fantazija i da takve žene stvarno postoje, dođem jedno pivo (možda čak i dva).

Pod oba sunca

Reviews